Izv. prof. dr.sc. Dragan Todorović
Category
SudioniciRođen u Nišu 1971. godine. Diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu 1998. godine. Stekao doktorat iz sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2011. godine.
Vanredni je profesor Osnova sociologijei Sociologije manjinskih identitetana Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Republika Srbija.
Predsednik je Jugoslovenskog udruženja za naučno istraživanje religijeiz Niša i glavni i odgovorni urednik časopisa Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, međunarodnog glasila Univerziteta u Nišu. Član je Odbora za proučavanje života i običaja RomaSrpske akademije nauka i umetnosti. Bio je predsednik Srpskog sociološkog društva(2013-2015).
Bavi se sociologijom manjinskih identiteta, sociologijom religije i romologijom. Empirijski i teorijski istražuje etničke, religijske i konfesionalne odnose u bivšoj Jugoslaviji i na Balkanu.
Knjige:Sociologija i istorija, koautor Lj. Mitrović,2003; Romas and Others – Others and Romas (Social Distance), koautori D. B. Djordjević i L. Milošević,2004; RomaniNarrativesaboutPre–death, DeathandAfter–deathCustoms, 2005; Društvena udaljenost od Roma (Etničko-religijski odnosi), 2007; Jemka has Risen (Tekkias, TarikatsandSheiksofNiš Romas), koautorD.B. Djordjević, 2009;Niška romološka škola: Bibliografija1996-2015, 2017; and Zajde Badža: romsko kultno mesto, koautor D. B. Đorđević, 2017.
Zbornici: Roma Religious and Religious Customs, koautor D. B. Djordjević, 2003; Evangelization, Conversion, Proselytism, 2004; Islam at the Balkans in the Past, Today and in the Future, koautori D. B. Djordjevići Lj. Mitrović, 2007; Kvalitet međuetničkih odnosa i kultura mira na Balkanu, koautor D. B. Djordjević, 2008; Hodočašća – između svetog i svetovnog, koautor D. Radisavljević-Ćiparizović, 2011; Orthodoxy from an EmpiricalPerspective, koautor M. Blagojević, 2011; Religion, Religious and Folk Customs on the Border, koautori D. B. Đorđević i D. Gavrilović, 2012; A Priest on the Border, koautori D. B. Đorđević i M. Jovanović, 2013; Vašar u pograničju, koautor D. B. Đorđević i D. Krstić, 2014; Cult Places on the Border, koautori D. B. Đorđević i D. Krstić, 2014; Cemeteries and Burial Customson the Border, koautori D. B. Đorđević i D. Gavrilović, 2015.
TOLERANCIJA, MULTIKULTURALIZAM I
INTERKULTURALIZAM NA BALKANU
Tolerantno odnošenje prema “drugom” i “drugačijem” podrazumeva i dijalogsa “onima pokraj nas”. Na samom početku novog milenijuma najznačajnije vrednosti postaju pluralnost, koja poštuje integritet raznih tradicija, idijaloški pristupprema drugim narodima, religijama i konfesijama. Dijalog je put ka harmoniji, proces unutar koga se neprestano smenjuju uloge “učitelja” i “učenika”, spremnost da se “daje”, ali i da se “prima”. Dijalog upućuje na prožimanje kultura, na uzajamno primanje i davanje – “dar i uzdarje”, što je daleko viši nivo od puke tolerancije. Dakle, tolerancija je predložak za dijalog – bez podloge koju ona podastire, nema ni prožimanja kultura. No, iako prirodni, dijalog nije i obavezni nastavak tolerancije; moguća je tolerancija bez dijaloga i bez želje da se drugi iznutra bolje upozna. Tako stupamo na teren teorijskih rasprava o suštini multikulturalizmai interkulturalizma.
Multikulturno društvobi trebalo imati karakteristike društva u kome različite etničke grupe žive zajedno, ali bez interakcije. U njemu se manjinske grupe pasivno tolerišu, ali nisu prihvaćene od većinske grupe. Interkulturalno društvobi trebalo definisati kao društvo gde različite grupe žive zajedno, razmenjuju životna iskustva, poštujući međusobno različite stilove života i vrednosti. Zato bi korektna polazna definicija interkulturalizma bila da je interkulturalizam kritika i alternativa multikulturalizma. Moguće je da pripadnici različitih kultura žive jedni pored drugih, i to je najbitnija odlika multikulturnih društava. Interkulturno društvo označava društvo u kome živimo i stvaramo ne jedni pored drugih, već jedni sa drugimai jedni za druge. U središtu interkulturalnih zahteva nalazi se vrednovanje različitosti. Iskustvo različitosti i susret sa drugim omogućuju pojedincu da razvija sopstveni identitet upoređujući ga sa drugim modelima identiteta i dovodeći ga do samospoznaje da približavanje drugom ne znači udaljavanje od sebe. Interkulturalizam obuhvata jedinstvenost u različitostima, izbalansiranu i kvalitetnu zastupljenost svih etničkih činilaca u jednom društvu.
Postavlja se pitanje kulturnih i civilizacijskih resursa balkanskih društava za prihvatanje “drugog” ne kao neprijateljskog “drugog”, već kao mogućeg partnera i saradnika. U procesu saobražavanja svojih društvenih sistema evropskom ustrojstvu i evropskim demokratskim normama i vrednostima, pred balkanskim narodima jedino je dijalog ispravno sredstvo međusobne komunikacije. Shodno izrečenom, savremenom balkanskom društvu predstoji prerastanje iz multikulturnog u interkulturno, odnosno širenje i usvajanje ideje i prakse interkulturalizma u višekulturnoj zajednici. Preciznije rečeno, razvijanje koncepta kulturne i obrazovne politike koji će unapređivati poštovanje kulturnog diverziteta i voditi stvaranju društva u kojem se različite kulture prožimaju.
Podrška interkulturalističkom obrazovnom obrascu – sa najviših državnih instanci i na lokalnom planu – može odsudno doprineti prihvatanju zajedničke pluralne stvarnosti i razvijanju oblika komunikacije koji će afirmisati ono pozitivno u toj stvarnosti. Istovremeno, ideja interkulturalizmaviše ne bi predstavljala tek usamljena vizionarska nastojanja dobronamernih intelektualaca, već bi prerasla i razvila se u jedan novi integracijski socijalni proces.
“Odgonetanje interkulturalizma” ne podrazumeva vraćanje na prevaziđene hijerarhije i isključivosti, odnosno jednostrano inkorporiranje kulturnih dostignuća većinskog od strane manjinskih naroda. Dominantna kultura treba da, na sopstvenom primeru i pre ostalih, ustrajno podržava kulturnu heterogenost, nepristrasno jačajući i unapređujući manjinske kulture i obogaćujući sebe sadržajima raznolikih kulturnih formi života. Jer, interkulturna harmonija podrazumeva istinsku interakciju između kulturnih grupa i predstavlja istinski čin poštovanja i uvažavanja različitosti. Konačno, zašto opisani model preplitanja domaćih kulturnih tradicija zemlje Balkana ne bi “izvezle” Zapadu, baš kao odgovor na bespoštedno i nekritičko “obasipanje” zapadnom demokratijom kojem su izložene?
Ključe reči: Balkan, dijalog, tolerancija, multikulturalizam, interkulturalizam.